Porodica Spirta doselila se u Zemun krajem XVIII veka, iz oblasti današnje grčke Makedonije. Bili su Cincari – narod poznat po spretnosti u trgovini, po pameti, prefinjenosti i neobičnom osećaju za lepotu. Do sredine XIX veka Spirte su postale jedna od najuglednijih i najimućnijih porodica u Zemunu. Imali su jedanaest kuća i zgrada – ne samo u Zemunu, već i u Pančevu, Novom Bečeju i širom tadašnjeg Austrijskog carstva. Pavle Spirta je 1856. godine dobio plemićko zvanje i pravo na sopstveni grb, što je u to vreme bio simbol izuzetnog ugleda.
Kuća u Glavnoj 9, podignuta oko 1855. godine, bila je njihov ponos. Arhitekta Hajnrih fon Ferstel, poznat po izgradnji čuvenog bečkog Votivkirhea, projektovao ju je u neogotskom stilu – i zato i danas deluje kao da je deo Beča preseljen u Zemun. To je jedinstven primer takve arhitekture u ovom delu Srbije i razlog što je zgrada proglašena spomenikom kulture od velikog značaja.
Danas je u Spirtinoj kući smešten Zavičajni muzej Zemuna, ogranak Muzeja grada Beograda. Kada kročite unutra, imate utisak da ste zakoračili u drugo vreme. Stare fotografije, porodični portreti, predmeti od porcelana, ogledala i nameštaj iz 19. veka pričaju priču o bogatom građanskom životu. Sve odiše mirisom starine i tišinom koja šapuće priče o prošlim danima. U stalnoj postavci muzeja nalazi se i zanimljiva umetnička zbirka, među kojom su dela naslednika slavnog Karavađa – umetnika koji su nasledili njegovu strast prema svetlu i tami, kontrastu i emociji. Njihove slike donose onu karavađovsku igru svetlosti koja otkriva dušu, a ne samo lice. Zanimljivo je kako ta umetnička snaga, nastala u Italiji, danas živi upravo ovde – u Zemunu, u kući porodice koja je vekovima bila most između Balkana i Evrope.
Spirtina kuća se nalazi u Glavnoj ulici 9, u srcu starog Zemuna.
Muzej je otvoren svakog dana osim ponedeljkom, od 12 do 20 časova, dok nedeljom radi do 18 časova.
Cena ulaznice za odrasle je 400 dinara, a postoje popusti za učenike, studente i grupe. Fotografisanje je dozvoljeno bez blica – što znači da možete poneti kući ne samo uspomene, već i prelepe fotografije za svoj Instagram.
Ako želite da čujete kako je izgledao život u bogatom Zemunu pre 150 godina, da vidite kako je trgovac iz 19. veka opremao salon, ili da se izgubite u svetlosti slika koje odišu dahom Karavađa – ovo mesto je pravo malo blago. U Spirtinoj kući spojile su se dve priče: ona o bogatstvu i uglađenosti nekadašnje cincarske porodice, i ona o umetnosti koja prevazilazi vreme. Zemunski duh, italijanska elegancija i beogradska toplina – sve to staje pod njen krov. I dok hodate kroz hodnike gde je nekad mirisao skupi parfem i odzvanjao zvuk klavira, možda ćete i sami osetiti da svaka kuća ima dušu. A duša Spirtine kuće – i dalje priča, tiho i dostojanstveno.