Uvac je jedno od onih mesta gde ti priroda šapuće, ali ti uđe u svaku poru tela glasnije nego bilo koja buka grada. Dok čamac klizi kroz smaragdnu vodu, a litice izranjaju kao kameni stubovi večnosti, negde iznad vas lebdi beli orao – beloglavi sup, simbol ovog kraja. Neko će vam reći da je to ptica koja se vratila zahvaljujući ljudima. Ja verujem da se vratila jer je prepoznala da ovde još uvek ima slobode. U srcu rezervata, Ledena pećina skriva svoje tihe tajne pod zemljom, sa ukrasima od kamena koje voda i vreme strpljivo stvaraju vekovima.
Vidikovac Molitva je najpoznatija tačka sa koje se pruža veličanstven pogled na meandre Uvca – kao da priroda sama crta srca u zeleno-plavoj boji. Do njega se dolazi uz malo truda, ali pogled koji vas čeka – vredan je svakog koraka. Mesto koje zovu tiha molitva prirodi, jer kad stignete, shvatite da reči nisu potrebne. Samo pogled i osećaj.
Ovaj kraj ima svoju dušu ne samo iznad, već i ispod površine. Ako nastavite dalje, dočekaće vas jezera – Sjeničko, Zlatarsko, Radoinjsko – tri ogledala neba, netaknuta, nekomercijalna, čista. Nema ležaljki ni buke – samo voda i vi.
Oko Uvca: Jezera koja pričaju svoje priče
Ovaj kraj bogat je jezerima koje vredi obići, svako drugačije, a opet deo iste pesme:
-
Zlatarsko jezero – idealno za kupanje, veslanje, porodične trenutke.
-
Radoinjsko jezero – manje poznato, ali očaravajuće. Savršeno za one koji traže tišinu.
-
Sjeničko jezero – savršeno za ribolovce i ljubitelje netaknute prirode.
Zašto je važno da pišem o ovome?
Zato što bi bilo nepravedno da ova mesta ostanu skrivena samo zato što niko ne plaća influenserima da ih snime. Zato što ovde priroda daje više nego bilo gde. I zato što mislim da zaslužujemo da znamo da Srbija nije samo ono što je blizu, popularno ili što se reklamira.
Ako tražiš destinaciju za leto koja ne traži pasoš, a daje dušu – idi do Uvca. Ponesi vodu, dobru obuću i srce spremno na usporavanje.
Jer ovde ne trčiš. Ovde stojiš. I gledaš. I pamtiš.
